Ako Odem - Jantar

Idem, i mislim da ja trebam

Fakat spreman, makar znam da neće biti laka zemlja

Svaka zvijezda gubi sjaj, al' ja nisam takva jedna

Sjaj ja nemam, nit ga neću imati za sva vremena

Dišem jedva, čujem korak, stiže sjena

Vičem «Šteta, ne sad.»

jer ja ponovo osjećam

Gotovo niš' ne ostavljam, sve je odnio mi vjetar

Ako odem sada tol’ko mlad ostat će samo pjesma

Sve što jesam, dajem k’o poklon svima

Sitna duša dijeli velikodušno sad tol’ko rima

Sa emocijama utkanim u njima, «Ne pitaj.»

Znaš mene, to je jedina stvar koju ja skrivam

Snimam suze, sa puno boli i gnjeva

Te se ne daju obrisat', toga sam davno svjestan

Moram ja zato prestat', pa odšetat' u beskraj

I prekinut popunjavat' svoj dnevnik tu kod Andreja

Skidam jedra, nek' me sad vodi more

I šteta da tonem dolje jer sam ja bolji čovjek

Čujem da zvoni opet i ljudi koji me vole

Drže me za ruke, ne žele da Jan im ode

Utonem u san i zažmirim skroz naglo

Suze žene doživljavam kao kišu, ton maglom

Gase aparate, al' ja se borim svom snagom

Možda mi je stalo, možda ostanem još malo

Hmmm, ne znam da l' imam volje

Al' 'ko će me zapamtiti ako sad odem?

Hmmm, i da l' ću ja falit' kome?

Bilo bi čudno jer nisam ni bio čovjek

Hmmm, ne znam da l' imam volje

Al' 'ko će me zapamtiti ako sad odem?

Čuješ me sad al' sjeti me se opet

Jan Miklaužić, 23.1.

'88

Ako odem mlad, ne bi ja bio prvi

Nema brojke mrtvih, mlade prolivene krvi

Al' svejedno me je strah makar drugačije tvrdim

Tražim načine da nekak' izbjegnem te harfe smrti

Gle sranje trpim manje imam snage

Al' obitelj je ona zbog koje ja gibam naprijed

Znaš me, cijeli svoj život ja tražim zalet

A kad je vrijeme za let treba mi Pampers

Ako me ikad zaborave, ma neka

Ako već dođe do toga, bila bi moja greška

Jer jedva prepoznam i sebe sad kad repam

'Ko želi zapamtiti takvu lošu sliku dečka?

Smiješak stavim i napišem zadnja slova

Zatim Boga molim kada odem da me vrati doma

U obliku sjećanja ili u obliku snova

Neka uzme 10 grama, duša mi ne vrijedi pola

Ak' odem odmah i otiđem kao klinac

Vjeruj nije kako želim, al' to je jedini izlaz

Mama idi u sobu, nađi sva njezina pisma

Zatim ih baci uz ruže, želim bit zakopan s njima

Hvala svima i stvarno vas volim jako

Pa zato ja molim stalno da vas razdvojim s tamom

Gase aparate, al' ja se borim svom snagom

Možda mi je stalo, možda ostanem još malo

Hmmm, ne znam da l' imam volje

Al' 'ko će me zapamtiti ako sad odem?

Hmmm, i da l' ću ja falit' kome?

Bilo bi čudno jer nisam ni bio čovjek

Hmmm, ne znam da l' imam volje

Al' 'ko će me zapamtiti ako sad odem?

Čuješ me sad al' sjeti me se opet

Jan Miklaužić, 23.1.

'88

— «Reci ti meni, a di, di si ti doma?

Di si ti doma?»

— «U Ivancu.»

— «U Ivancu?

A kako se ti zoveš?»

— - «Još, reci glasno, ne čujem te.»

— «Kristijan «- «Sram te bilo» — «Zašto to govoriš?

Ajde kuš.»