Lišće Minulih Jeseni - Alogia

Mislila je da su oblaci kise

sivilom pritisli zidove sobe

a njene suze su mutile bode

iz koji brodovi davno otplovise…

Kako zivot izgubi smisao

kad pojavi se pitanje «zasto?»

i sve je pusto k’o prazna misao

jutro je, a nekom je since vec zaslo…

I tiho prekriva je,

zuti pokrov svih godina

to je samo lisce…

Minulih jeseni — to su samo magle

minulih jeseni — to je samo…

Strah

odsanjala je sve divne snove

zaboravila laku noc…

Zasto sve reci tako bole

kad najcarobnija izgubi moc…

I gledaju je zbunjene slike,

fotografije suncanih dana,

i uramljene kao da disu

svakim dahom pisu rec «sama»

i tiho prekriva je,

pokrov svih godina

to je samo lisce…

Minulih jeseni — to su samo magle

minulih jeseni — to je samo lisce

minulih jeseni — to su samo magle

minulih jeseni — to je samo…

Strah