Lament - Alogia

Jos uvek ja secam se, tih godina lutasmo bezbrizno mi

Pod zvezdama iz sazvezdja nase mladosti

I secam se osmeha tvog, ociju tugu sto odase ti

I tvojih reci pred put bez povratka…

Drugovi odlazim, dobro pamtite ono sto cu reci sad

Zivot je kao predivan san, brzo se prekine

Novembar, iznad nas kisni oblaci sazvezdje prekrili

Necujno, jedna zvezda je svoj kratak san odsanjala…

Sve bajke sad daleke su

Svi snovi prazni sad postali su

Neka tisina se davno uvukla u nas

I mozda nas gledas sad ti

Mozda se smejes sa zvezdama svim

Vidim ti oci-zvezdani sjaj bez granica

Bili smo drugovi, iste snove smo brzbrizno sanjali

Leteli na krilima vecnosti do sazvezdja

Slutili nismo mi da ces vecno u sazvezdju ostati

Neka te nase zvezde sad cuvaju tu umesto nas…

Vecni sjaj nek dosegne sve delove svemira

Jedan tren nek zastane sve

Do sazvezdja tada mladosti jedne nek cuje se glas…

«Molim te sacuvaj mesto za nas!»