Čovjek Od Leda - Tony Cetinski

Jastuci mirišu na noć

Sad` i ja čujem poznat glas

Dobro jutro svima, kaže on

Ali ne znam dal` to vrijedi i za Nas

Pitanja je sto, ako još se volimo

Čaj prolila si vruć

I bacaš na stol ključ

Kažeš nećeš uć`

Na ova vrata nikad više

A ja, a ja, čovjek od leda

Ni glas, ni riječ onda kad treba

A u sebi kažem stoj

Puca kao staklo život moj, život moj

Sad i ja čujem poznat glas

Dobro jutro svima, kaže on

Ali ne znam dal` to vrijedi i za Nas

Pitanja je sto, ako još se volimo

Čaj prolila si vruć

I bacaš na stol ključ

Kažeš nećeš uć`

Na ova vrata nikad više

A ja, a ja, čovjek od leda

Ni glas, ni riječ onda kad treba

A u sebi kažem stoj

Puca kao staklo život moj

A ja, a ja, čovjek od leda

Ni glas, ni riječ onda kad treba

A u sebi kažem stoj

Puca kao staklo život moj, život moj

A ja, a ja, čovjek od leda

Ni glas, ni riječ onda kad treba

A u sebi kažem stoj

Puca kao staklo život moj

A ja, a ja, čovjek od leda

Ni glas, ni riječ onda kad treba

A u sebi kažem stoj

Puca kao staklo život moj, život moj