Marina - Đorđe Balašević

Marina, tek uz pomoć starih slika

Još mogu da se setim tvoga lika

I bude se tad neki nemiri zli

I drugovima pričam da si moja bila ti

Sav pijan od te laži ko od dobrog rumenog vina

Marina, ti si bila moja plima

Marina, svetlo, tama, leto, zima

I verujem još, u tome je spas

I često tako smišljam neki život za nas

A tada, javi mi se stvarnost setno, ko violina

Marina, ja još iste pesme pevam

Marina, ja još iste snove snevam

Iz ničega smeh još stvoriti znam

Na kraju svake pesme ipak ostajem sam

I uvek čujem kako šumi more iz daljina

Marina, dal' ćemo se ikad sresti

Ja ne znam kuda će nas to odvesti

I dobro je to što ne znamo kraj

Sad zbogom, neću reći da te volim, al' znaj

Marina, ti si bila moja pesma i moja plima

Marina… Marina… Marina… Marina