Otpisan - Deniro

Ja sam bio dijete srusenog doma, zato sam takav

Pa se pitam dali nekome bio dobar tata

Nisam im’o dobar primer u kuci, nikad u skoli

Ja sam primer kako razvod ume dete da slomi

Onda ulica prvi dzoint, koma od rakije

Prve batine, valjanje jer ne znas drugacije

Pa te zapamte ko loseg, a niko da te razume

Cela familija fazon, ma Danijel, on je luzer

Ko nikad niko nije seo, da neki savet mi da

A ja bio sam klinac, sta sam mog’o da znam

Uz neke starije face izucavao grad

Kad izaberes ulicu tad izaberes mrak

Tripujes da si jak, bio sam zbunjen i mlad

Mislio da kapiram, kuci se vracao plav

Da sam ucio skolu, sad bi mi iso radni staz

A ne ovako ko sad, zivim zivot ko laz

Familija cela, niko nije bio tu

Mog’o sam da umrem hiljadu i jedan put

Familija cela me otpisala za uvek

Hvala vam na tome, pozdrave vam salje luzer

Devedeset seste, prvi demo, zezanje cisto

Pricali su moje pesme nece slusati niko

A ja sam pratio san

Sanjao da jednog dana bicu poznat ko sad

I evo pogledaj danas

Tom kome ste se smejali sad prilaze ljudi

Traze autogram, sliku jer se previse trudim

Puno snimam i pisem, brate, opisujem stvarnost

Srce stavim na pesmu i ljudi znaju da je tako

Kako kazem, ne lazem, vec delim sa vama

Ono najdublje iz sebe uz delove svojih dana

Ja sam samo covek mnogi kazu, gledaj budale

Volim ovaj rep ko Miki njegove papagaje

Mozda, prkos i inat, mozda strah i neznanje

Vodili su me kroz zivot, mnogo gresio brate

Sada trudim se da odigram zivot sto mogu bolje

Moj je zivot ova muzika, ove note me vole

Familija cela, niko nije bio tu

Mog’o sam da umrem hiljadu i jedan put

Familija cela me otpisala za uvek

Hvala vam na tome, pozdrave vam salje luzer