Igra bez granica - Tose Proeski

Da se bar mogu probuditi u svijetu ljubavi

bez starih drugova i ovih nakaza sto su me stalno pratili

da te bar mogu poljubiti bez losih sjecanja na hladna proljeca

bez slike stradanja sto se bas na nas zalijepe

Jer moj je zivot igra bez granica

umorna prica, trganje stranica

na kojim nista ne pise

Jer moj je zivot vjecito padanje

kad zbrojim poraze nista ne ostane

samo jos vucem navike

i sve na tome ostane

Da te bar mogu probuditi, kavu ti skuhati, u krevet donjeti

pa te poljubiti, al' toga nema i ne postoji

da se bar mogu zaljubiti u malu seljanku na nekom proplanku

gore u svemiru tako da dolje ne vidim